PREBIVALIŠTE
1961
U Sporazumu Raab-Olah, dogovorenim između socijalnih partnera, određen je jedan liberalni pristup zapošljavanju strane radne snage u kome je dogovoreno postavljanje godišnje kvote za iste. Da bi dobili dozvolu za zapošljavanje svojih radnika, poslodavci moraju stranim radnicama i radnicima omogućiti uobičajen lokalni, standardni smeštaj dostupnim. 2/3 radnica i radnika migranata 1960.-ih godina žive smešteni kod poslodavca, a 1/3 njih u privatnom smeštaju. Uobičajeno su to zajedničke barake građevinskih firmi, kao i zapuštene stambene ili gospodarske kuće koje su veoma loše opremljene, prenatrpane, često s preterano visokom stanarinom, lošim sanitarnim čvorovima i nedostatno sigurne za stanovanje.
1975
Godine 1975. je od Parlamenta denešen Zakon o zapošljavanju stranaca, po kome se u paragrafu 3, stavka 3. (§ 3 Abs. 3) potvrđuje da poslodavci pri dodeli radne dozvole moraju priložiti „pravno obavezujuću izjavu stanodavca”, iz koje proizlazi „da se strancu, dao da je domaći meštanin, mora osigurati smeštaj domaćeg, uobičajenog standarda dostupnim“. U izjavi takođe treba da budu izričito navedeni veličina, opremljenost, broj sukorisnika i visina stanarine objekta ili stana za korištenje.
1985
Sledeći minimalni uslovi za stanovanje migranatkinja i migranata, koji trebaju biti ispunjeni, su: najmanje jedno kupatilo na pet stanovnika, najmanje jedan WC na 15 stanovnika, za svakoga po jedan ležaj, osigurano po jedno mesto za sedenje i po jedno mesto za stolom te dovojlno mesta za garderobu u ormarima. Za svaku osobu (uključujući i decu) mora biti na raspolaganju najmanje 10 m3 vazdušnog prostora i najmanje 4 m2 podne površine po osobi.
2003
Evropsko veće se ophodi prema državljanima trećih država, koji već imaju odobren boravak, kao prema ravnopravim domaćim državljanima, a ova smernica se sprovodi u Austriji 2006. godine. Po prvi put se državljanima trećih zemalja omogućuje pravnozakonski pristup tržištu stanova koji su za opštu korist.